Према последњем попису становништва из 1991. године у Преоцу је живјело 195 стално настањених становника.

Национални састав је био следећи:

Срби                - 194    (99,49%)

Југословени   -      1    (0,51%)  

Што се тиче пописа становништва у предтурско доба и у оквиру Османског царства, за сада немамо података.

Након аустроугарске окупације 1878. године спроведен је 1879. године први модеран попис становништва у Босни и Херцеговини, па тако и у Преоцу. Иначе, од тада спроведени су следећи пописи становништва БиХ:

 

По наведеном попису становништва из 1879. године (Haupt-Ubersicht der politischen Eintheilung von Bosnien und der Hercegovina - Glavni pregled političkoga razdielenja Bosne i Hercegovnie, страна 64.)   у Преоцу је живјело 293 становника.

По тадашњој политичкој подјели и државном уређењу Преодац је припадао Травничком округу (Kreis -Okružje), Гламочком котару (d.Bezirk.-Kotar), општина Преодац (der Gemeinde, obćina;džemat), са насељеним мјестима Преодац и Тичево Велико (даљи подаци се односе само на Преодац као насељено мјесто).

У то доба Аустроугари су побројали 38 кућа у Преоцу са укупно како смо већ навели 293 становника, од чега мушког 163 и женског 130 становника. Пошто у то доба није било још уобичајено побројавање по националној припадности, уобичајена је била подјела по вјерској припадности, тј. на православце, муслимане, католике, вјернике јеврејске вјероисповјести и друге.

По овом попису и тада, сви становници су били православне вјероисповијести (griech.-oriental. -- gr.-iztočnjake) , али не само у Преоцу него и свим другим насељеним мјестима из ближе или даље околине, што се може видјету у линкованим документима из тог периода.

По  пописима становништва у оквиру СФРЈ (ДФЈ, ФНРЈ 1945-1992) број становника је био:

Година Број становника
1948. 678
1953. 727
1961. 759
1971. 522
1981. 322
1991. 195

 

              Национални састав и приликом тих пописа је био сличан као последњи из 1991. године. Може се примјетити да од 1960-тих година прошлог вијека долази до наглог смањења броја становника. Нарочито је то дошло до изражаја након укидања општине Преодац 1963. године, чије је сједиште било у Преоцу. Становништво Преоца, а и околних села је најчешће мигрирало или у оближња градска средишта Дрвара, Гламоча и Грахова или још чешће на подручје Србије и Војводине. 

Нарочито велика заједница људи поријеклом из Преоца живи и данас у Бачкој Паланци. Територија општине Преодац је расподјељена општинама Б. Грахово, Дрвар и Гламоч. По последњем попису у статусу општине из 1961. године општина Преодац је имала 3716 становника, од чега су Срби били 3694 и тако чинили апсолутну већину од  99,40%.

Може се примјетити да је у Преоцу живјело више становника након изласка БиХ из Отоманске империје и преласка у оквир Аустроугарске монархије него на крају постојања СФРЈ као државне творевине (што даље може упућивати на карактер и услове развоја српског народа и у тој држави СФРЈ, јер држава је и одговорна за свеукупни развој свога становништва). Узроци и кривица за овакав развој догађаја може бити предметом једног озбиљног научног истраживања.

У последњем рату село Преодац је потпуно и темељно уништено од стране Хрватске војске ХВ и Хрватског Вијећа Обране ХВО, а данас у њему стално живи не више од 30 становника (резултати последњег пописа из 2013. године још су недоступни и након 2 године након његовог спровођења), махом људи старије старосне доби.

©MT-сва права придржана - Joomla templates by a4joomla