Ој Шаторе, ти планино стара,

са хиљаду осамсто метара,

по теби су зелен - бор и јела,

љепоте ти надалеко нема.

 

Тебе краси твоје горско око,

то језеро бистро и дубоко,

по камену цвијет рунолиста,

и природа као суза чиста.

 

Сваког љета,  уоч` Илиндана,

сакупља се народ са свих страна,

на Шатору, крај бистра језера,

и студеног Булинога врела.

 

Ватре горе, окрећу се јањци,

ту се срећу рођаци и знанци.

И са пјесмом дочекују зору,

да умију лице на извору.

(1985)

Послушајте ову нашу пјесму

 

©Пјесму и музику је написао БРАНИША ЂУКИЋ

Пјесму је снимило "Јато голубова" из Босанског Грахова, 1988. године у Бањој Луци.

 

Кад облаци крену с'мора,

одмарају врх Шатора.

Ту морају они стати,

и шум шуме послушати.

 

Гледао сам са Шатора,

гдје је Кула Момчилова.

Та тврђава јесте стара,

запамтила три владара.

 

Гледао сам Јабучила,

пије воду са Појила,

И гледао бијеле браве,

низ пољане како јаве.

 

И гледао град Грахово,

родно мјесто Гаврилово.

 

(1976)

Послушајте ову нашу пјесму

 

©пјесму написао Тица (Илије) Стеван (1945 - )

Пјесму је снимило "Јато голубова" из Босанског Грахова, 1987. године у Бањој Луци.

©MT-сва права придржана - Joomla templates by a4joomla