Као што је већ наведено у Општим географским подацима, Преодац се налази у самом подножју планине Шатор, а непосредно сусједне планине су Јадовник и Луњевача. Постоји више извора који говоре о Шатор планини, али посебно се издваја текст Шатор-планина и проблеми њене заштите инжењера Виктора Ржехака(1910. - 1999.) објављен у зборнику  Наше старине IV - 1957 године, Ријеткости и љепоте природе стр. 239-253, издање Завода за заштиту споменика НР БиХ, Сарајево. Из овог врло корисног извора издвајамо и корситимо дијелове који се односе на географске факте, а аутору одајемо дужно поштовање и помен.

 

 Sator planina ZZS Rzehak 1957

 

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГЕОМОРФОЛОШКА СЛИКА И ГЕОЛОШКА ГРАЂА ШАТОР-ПЛАНИНЕ

 

                               Шатор-планина лежи на сјеверозападу од Гламоча у удаљености цца 30 километара (25 км ваздушном линијом - прим. аут.) а на истоку од Босанског Грахова у удаљености од цца 40 километара (ваздушном линијом око 19 км и на југоистоку од Дрвара, неких 29 км ваздушне линије, прије поменуте податке треба посматрати са контекстом када је текст писан 1957. године - прим аут.). Према Цвијићу ова планина је добила име због свог пирамидалног облика, а и због бјелине кречњачких кршева.

Протеже се између:

44°5'44"  и  44°13'36" сјеверне географске ширине и

34°7'23"  и  34°23'53" источне географске дужине (-по  Феру).

Правац пружања је паралелан с осталим планинама Динарског система, односно са обалом Јадранског мора од сјеверозапада према југоистоку. У односу на сусједне планине, Шатор се налази јужно од Јадовник-планине на коју се веже код Тичева, а сјеверозападно од Старетине и Голије на коју се надовезује код Бундуше (Бундина коса). Са запада је Шатор ограничен Босанско-Граховским и Ливањским пољем, са истока Гламочким пољем. Од ових поља највеће је Ливањско са површином од 280 км2. 

Према Цвијићу, између Скопљанске Котлине (долина ријеке Врбаса) и Динаре издвајају се три главна карсна била и то: 

  1. Било Радуше (1956 м) између Скопљанске котлине и Купрешког, Врбовског и Равног Поља.У њему су главне планине Стожер (1758 м) и Плазеница (1766 м).
  2. Било Виторога (1907 м) између претходног низа од поља и Гламочког са Дувном и Ракитним на југу, те су главне планине: Вран (2074 м), Љубуша (1800 м), Цинцар (2006 м), Малован (1826 м), Црна Гора (1650 м) и Црвљивица (1960 м).
  3. Било Шатора је између претходног низа и поља: Грахова, Пашића и Ливањског са Бушким Блатом. У њему су главне планине: Тушница (1700 м), Голија (1890 м), Чатрња (1634 м), Старетина (1490 м), Шатор (1872 м) и Вијенац (1540 м). Било Шатора је уже од Виторошког и скоро у средини се диже један главни кршан гребен с оштрим врховима, врло стрмим и голим странама којима се спушта у Ливањско поље; блажа је гламочка страна, састављена од тријаског пјешчара, кречњака и доломита. 

Цвијић убраја Шатор-планину у приморско подручје (западнобосанска вапнена висораван) заједно са планинама Цинцаром, Виторогом, Радушом, Осјеченицом, Клековачом, Грмечом, Прењом, Вележом и још неким. По грађи и по површинском облику Шатор-Планина је најтипичнији одјељак Динарских планина; њу умногом претставља типични динарски крш, често са пустим, голим и безводним предјелима, те се увелико виде громаде и литице кречњачких слојева. 

Испод највишег врха Великог Шатора (1872 м) лежи познато Шаторско Језеро глечарског поријекла. Поред Великог Шатора истичу се Бабина Греда (1862 м), Мали Шатор (1768) и Велика Лисина (1701 м). Геолошка, географска и геоморфолошка истраживања вршили су на Шатору Цвијић, Боривоје Милојевић и други испитујући састав, положај и грађу ове планине. До 1890 године вјеровало се да на Балканском полуострву нема трагова глечера, па, према томе, ни на Шатор-Планини. Те године пронађени су циркови на неким нашим планинама као знаци старих ледника.

sator 01

Године 1896. Цвијић је пронашао морене на Рило-Планини у Бугарској, а године 1897. пронашао је, међу осталим планинама, глацијалне трагове и на Шатор-планини. Шаторско језеро заграђено је овим моренама, које су састављене од глине, прожете пијеском и облуцима. Глечерски трагови на Шатору познати су из рада Алфреда Грунда. Он је утврдио да су на тој планини постојала четири цирка и три кратка долинска глечера. Према Б. Милојевићу, значајна су она три цирка одакле су пролазили кратки долински глечери, и то:

На сјевероисточном крају Шатора је велики цирк, а сјеверозападно испод цирка су моренски бедеми. Од њих настаје долина Шаторског Потока са стрмим коритом. На излазу ове долине је Преодачко поље, где је велика глацијална плавина. Југозападно од Шатора је цирк Шаторског Језера.

Југоисточни, доломитски оквир цирка избраздан је јаругама, у дну којих су на обали језера сталожене купе од наноса. Јужно од језера има углачаних кречњачких блокова. Језерски базен је у доломиту, а ниво језера је на апсолутној висини од 1488 метара. Облик језера је потпуно неправилан.

У удаљености од цца 500 метара од језера налази се Булино Врело од којег настаје Млин Поток, који се више Преодца спаја са Шаторским Потоком, а овај Шаторски Поток ниже Преодца спаја се са Млинским потоком одакле тече даље као изворишни крак ријеке Унца. Како се види, ријека Унац је у директној вези са Шатор-планином, јер највећи дио воде прима са обронка ове планине. Код Дрварске завале Унац улази у кланац и даље тече кроз веома романтичне клисуре и долине до Мартин-Брода, гдје увире у Уну. Унац протиче кроз кањонску долину од Жупе до близу Мартин-Брода у дужини од близу 20 км. Највећа дубина ове кањонске долине износи преко 400 м. Овај кањон потсјеца на типске кањоне Пиве и Таре и на цијелој дужини је дубљи од 350 м. 

Пред Очијевским Лукама Унац понире, те се појављује доцније као снажно врело удно кланца као такозвани Црни Извор, на око 2 км узводно од Мартин-Брода. Овај извор претставља ванредну љепоту и интересантност за читаво подручје. Он даје љети највећу количину воде Унцу, који у горњем дијелу љети некада и пресуши. У Мартин-Броду налазе се познати слапови на Уни са језерима на великим наслагама седре.

На подножју сјеверних стрмих висова Великог Шатора постоје три врела, која се зову Језерце и која творе поток Мали Палеж, који такођер долази са сјеверних обронака Великог Шатора. Послије тока од пола километра изгубе се ове воде у понору који лежи у једној високој равни.

Југозападно од цирка Шаторског Језера лежи трећи цирк; то је базен дуг, у правцу сјевероистока ка југозападу, око 200 метара, а широк око 100 метара. Сјеверозападно је усјечена долина, која води у поље Мало Тичево. Југозападно од Језера су два извора у доломиту, који истичу за један метар у висини изнад је зера и граде поточић дуг око 6 метара. Сјевероисточно од језера настаје долина Млинског Потока, изворишног крака ријеке Унца.  

У хоризоталном погледу Шатор је најдужи од мјеста званог Ружића Драга код Тичева до Марића Наслона код Старетине у дужини од 26 км, а најшири је у централном дијелу између Пеуља и Рора у ширини од 11 км. Најнижа тачка је 920 м и налази се у Преоцу.

У сјеверном дијелу Шатора налази се доста изворске воде, али ни ње није довољно за вријеме љета, а јужни дио планине потпуно је без извора. Ближе села Роре на ивици шуме налази се Рорско Врело, које је каптирано. Постоји Црни Бунар на Црнцу, врело потока Штедре, те безимено врело у  шуми код Боровог Поља.

Шаторски Поток и Ријека  имају довољно воде преко цијеле године, а сви остали потоци имају воде само за вријеме отапања снијега и већих киша, док у љетној сезони пресуше (Штедра Поток, Мали и Велики Палеж и Млински Поток). У Јужном дијелу Шатора налази се воде у подземним сњежницимa за које знају околни становници. Постоји локва Руњавица на планинском пашњаку између Великог Шатора и Бабине Греде, затим Ровањ Локва у Међугорју. 

 

ГРАНИЦЕ И ПРИЛАЗИ ШАТОР-ПЛАНИНИ

 

                                  Данашња граница Шатор-Планине, према најновијим радовима на терену (ово је писано 1957. године, али од тада се није битније мјењало у овом погледу - прим. аут.), полази од запада од крајње тачке изграђене цесте Бос. Грахово-Ружића Драга на коту 1082, одакле скреће на Прокос,  ломећи се долази на Пољице поред коте 1131 и 1118 и долази на Катенише брдо. Од овог мјеста граница иде на исток поред коте 1151, 1118 поред Малог Врха до Великог Врха, одакле скреће поред кота 1327, 1066 и 1123 на Стрмац. Од Стрмца се обара поред Вучина гроба до Вршића, кота 1269, и поред коте 1028 излази на Млински Поток. Од Млинског Потока се ломи поред кота 1294, 1282 и 1112 до Присјеке и поред кота 1343, 1382 избија на Сухи Кук. Од Сухог Кука обара се југоистоку до коте 1202, затим, ломећи се поред кота 1252, 1091 и 1251, избија на Округљаш  брдо. Одатле поред Црног Врха, Тартареве Косе, поред кота 1223, 1563 и 1586 скреће у правцу југа до Бундине Косе, иде поред кота 1661, 1585, скреће на југ поред коте 1437, те даље на запад поред кота 1457, 1454, 1450 долази на Велико Брдо, кота 1481, Међугорје 1497 и Мало Брдо, кота 1385. Од Малог Брда поред коте 1293 обара се према југу и поред кота 960, 1360, 1052, 1170 избија на Јардо Поток. Даље, према западу више Малог Шатора и кота 1298, 1029, 1025 и 1121 долази на Стару Ливаду. Од Старе Ливаде граница иде на сјеверозапад поред кота 1235, 1303, 1343 и избија на Шпиљу, кота 1457, Тривуновића Врх, Нидића Врх и Кудеру, кота 1304. Поред коте 1185 и Градине поново избија на почетак пута Бос. Грахово - Ружића Драга.

Постоји неколико природних прилаза Шатор-планини и сваки прилаз има нешто специфично, што ће посјетиоце одушевити. Јасно је да се увијек бирају најугоднији и најпривлачнији путеви с околином, јер се око одмара на појединим природним љепотама. Сматра се да је најпривлачнији прилаз Шатору из села Поповићи, а с обзиром да на Шатору нема зграда ни могућности смјештаја, овај се пут и највише користи. Пут води из села најприје преко ливада и једног потока, те се убрзо дође поврх драге, зване Плоча, која се већ налази у првим предјелима Шатора са шикарастим облицима вегетације. Мало послије долази се већ у високе шуме кроз подручје Сухог Кука и Долова. На прве планинске ливаде долази се у подручје звано Смиљача, одакле је прекрасан поглед на околне врхове и крајеве специјално на мали Шатор, Вијенац и Врлетачу, као и на Јаворову, Букову и Међугорску Косу. Са Смиљаче пут води кроз прашумско подручје Смиљачке и Међугорске Увале до првих ливада и пашњака у Међугорју, на које се одмах надовезује Борово Поље. Од многих изразитијих врхова у пољу нарочито је познат врх Борова Главица, одакле је ванредан поглед на најважније врхове Шатор-планине, а то су: Велики Шатор, Бабина Греда, Велика Лисина, Мали Шатор, Међугорска, Јаворова и Бундина Коса (народ је зове Бундуша). Од Борове Косе пут води преко ливада и пашњака Боровог Поља и Међугорја, затим вијенцем Шатора до Руњавице и преко једног гребена дође се напокон до Шаторског Језера, које се сматра централним подручјем планине. Поглед са језера на околне врхове Великог Шатора и Бабине Греде веома је импресиван, а нарочито на тзв. Вражје Вртлоге, дијелове клисуре више самог језера који припадају Бабиној: Греди. Засада је, без сумње, најлакши прилаз Шатору из Гламоча (то је било 1957. године - прим.аут.), и то најприје камионском цестом преко Гламочког Поља и Халапића, па кроз један дио шуме Старетине Голије, када се дође већ до првих подручја шуме Шатора. Од овог мјеста пут води кроз нарочито интересантна прашумска подручја Дугог Дола до Боровог Поља, гдје засада има једна барака за смјештај радника и одавде даље до самог језера. Врло је значајан и интересантан пут, али нешто дужи од претходних, онај што води из Мартин-Брода једним дијелом долином ријеке Унца, а затим већим дијелом поврх кањона ове ријеке. У том подручју су најљепши крајеви са мноштвом природних феномена, те се дође до Преоца са сјевера кроз благу падину Шатора и густу шуму четинара до самог језера. Веома је интересантан пут од Бос. Грахова преко Тичева на Црнац, па потоком Велики Палеж, односно рубом шуме више потока на Булино Врело и на само језеро.

На цести Босанско Грахово—Ливно налази се село Грковци, одакле се исто тако иде на Шатор. Заправо, полази се од шумског расадника на село Горње Пеуље, затим потоком Штедра, падинама Великог и Малог Шатора кроз букову и јелову шуму; идући тако избија се на Црнац и даље на језеро.

Сваки од ових путева има својих интерeсантности и занимљивости; са свих истакнутијих тачака пружају се широки видици на све околне предјеле и планине. 

Први радови на премјеру шума у Шатор-планини извршени су 1879 године, дакле, годину дана након уласка Аустрије у Босну. Ове је радове изводио шумарски савјетник Ритер фон Гутенберг (Ritter Hermann von Guttenberg 1833-1922,  Landesforstinspektor - отац познатог њемачког ботаничара Хермана фон ГутенбергаHermann von Guttenberg). Он међу осталим наводи да је јелова шума на Шатору неоспорно једна од најљепших и најбоље сачуваних шума у Босни. Са Шатором је била обухваћена и планина Јадовник, па је укупна површина износила 12.000 ха са 3,600.000 м3 техничког и огревног дрвета. У даљем се раду бави питањем евентуалног извоза дрвета из Шатора преко Гламоча, Ливна, затим Бос, Новог и Книна.

Површина Шатор-планине износи укупно 10.559.25 ха, и то 9.622.75 ха под шумом, а 936.50 ха заузимају разне планинске ливаде, пашњаци, вртаче, понори и голи крш. 

На Шатору је пронађен Рунолист (Leontopodium alpinus), и то на сјеверној страни Великог и Малог Шатора и Бабине Греде. Овај красни сребренобијели цвијет успијева на високим планинама, па га зову биљка планинка. Раније је сматрано да расте само на високим Алпама, Карпатима и неким другим високим планинама, међутим и код нас је нађен први пут 1886 године. У 1933 години наводи се и Шатор-планина као налазиште рунолиста, поред многих других наших планина.

 runolist 01

Веома су значајна флористичка истраживања вегетације са Шатора коју је одредио Бек (Günther Beck von Mannagetta und Lerchenau 1856-1931, истакнути аустријски ботаничар - прим.аут.), те је он о томе написао низ чланака у Гласнику Земаљског музеја (Флора Босне, Херцеговине и Новопазарског санџака,  у три тома, 1903–1927 - прим.аут.). Више партије ове планине богате су клековином бора (Pinus mugo), а нарочито сјеверозападне падине Великог и Малог Шатора као и Бабине Греде. Нажалост, овај наш бор веома је страдао од шумских пожара у 1947 години, када су читаве састојине испод Малог Шатора до темеља изгорјеле (детаљније о овим темама можете наћи на страницама Флоре и Фауне)

 

©MT-сва права придржана - Joomla templates by a4joomla