Други свјетски рат,

у Краљевини Југославији почео је двије године касније у односу на сам почетак свјетског сукоба, тачније 06. Априла 1941. нападом нацистичке Њемачке и њених савезника (скоро све наше сусједне земље, не треба занемарити и унутрашњу издају у земљи од стране неких њених народа), у свом стилу и својствено нацистичким кодексима части -  без објаве рата и злочиначки бомбардујући главни град Београд при чему је највише било цивилних жртава. 

У току самог напада нациста на Краљевину, дошло је до формирања нацистичке творевине НДХ. Убрзо по формирању ове геноцидне марионетске државе, дошла је до изражаја и њена зла природа, па су гласови о страшним злочинима над српским становништвом које је остало заробљено у пакленом наказном пројекту (српско становништо настањено углавном на територијама Босне, Херцеговине, Крајине, Далмације, Баније, Кордуна  и Хрватске) почели стизати и до Преоца. Чак су и локални припадници безбједости Краљевине - жандамеријске снаге, лугарске службе и сл. који су били поријеклом Хрвати, одмах и прије краја Априлског рата отворено су издали претходну државу и ставили се на располагање новоформираној нацистичкој парадржави (то је био случај и у војсци, а ево свједоци смо били да и у малим мјестима, и по вертикали и хоризонтали је било ових појава, што упућује на добру припрему нациста и очајно слаб рад обавјештајних и контраобавјештајних служби Краљевине).

Након што су усташке снаге почеле чинити злочине и у ближој околини Преоца, дошло је до самоорганизовања становништа и припрема за одбрану. Тако су и прије устанка који су повеле Комунистичка партија Југославије и Краљевска војска у отаџбини, преочки младићи спријечили да се и нама деси оно што је задесило токлико других српских мјеста у ближој и даљој околини. Преочани су у Другом свјетском рату претежно приступали НОВ и ПОЈ, мада је било и припадника Краљевске војске у отаџбини.

У партизанским јединицама учествовали су углавном у 4. Крајишкој бригади 5. Крајишке дивизије НОВ и ПОЈ, формираној у нама сусједном Тичеву.

 

Partizanska ceta iz Preoca

 

У току овога историјског окршаја са највећим злом које се појавило у историји људског рода, окршаја са њемачким нацистима, њиховом идеологијом и њиховим вјерним слугама које су често по дивљаштву и надмашивали господаре, из Преоца су директно у борбама са њима положили многи његови кћери и синови, али и многи су настрадали као цивилне жртве. То по правилу је случај са свим мјестима које Срби насељаваше у то доба. Покушаћемо вам што тачније презентовати списак свих наших драгих који оставише своје животе у сукобу са Звијери.

Списак бораца 4. Крајишке бригаде који су дали свој живот у овој борби (извор: Раде Зорић, Четврта крајишка НОУ бригада (1914—1996), генерал-потпуковник. Активна служба у ЈНА престала му је 1954. године. Народни херој):

    1. АЈДЕР Дмитра ИЛИЈА, борац, рођен 1912, Преодац, Прекаја, Дрвар, радник, Србин, у НОБ од 9. IX 1942, погинуо 6. VI 1943. на Штадре, Пеуље.
    2. АЈДЕР Николе КРСТАН, борац, рођен 1921, Преодац, Прекаја, Дрвар, Србин, занатлија, у НОБ од 12. XI 1944, погинуо 15. III 1945. на сремском фронту.
    3. АЈДЕР Петра ЛУКА, командир вода, рођен 1914, Преодац, Прекаја, Дрвар, радник, члан КПЈ, Србин, у НОБ од 27. VII 1941, погинуо 4. IV 1943. у селу, Пађане, Книн.
    4. БАРИШИЋ Дмитра ДМИТАР, руководилац СКОЈ-а бригаде, рођен 1920, Преодац, Дрвар, Србин, занатлија, у НОБ од 27. VII 1941, члан КПЈ, погинуо 17. I 1945. код села Томпојеваца, Вуковар
    5. БЕНИЋ Раде ЈЕФТО, командир вода, роћен 1912, Преодац, Дрвар, сез. радник, Србин, у НОБ од 1941, члан КПЈ, погинуо 27. II 1943. у Јасеновим потоцима, Млиниште.
    6. БЕНИЋ Душана МИРКО, командир вода, рођен 1920, Преодац, Дрвар, трг. помоћник, Србин, у НОБ од 7.V 1942, погинуо 4.X 1944. у Стрњици, Книн.
    7. БОШЊАК Јована БОШКО, борац, роћен 1927, Клачине, Гламоч, Србин, земљорадник, у НОБ од 1943, погинуо 1944. код Ариља.
    8. БОШЊАК Стојана БОШКО, борац, рођен 1922, Преодац, Прекаја, Дрвар, земљорадник, Србин, у НОБ од 18. III 1943, погинуо 15. V 1944. код села Мочиоца, Ариље.
    9. БУДИША Николе ГОЈКО, пол. комесар чете, рођен 1922, Преодац, Дрвар, Србин, у НОБ од 1941, члан КПЈ, умро од рана.
    10. БУДИША Пере ЈОВАН, борац, рођен 1924, Преодац, Дрвар, Србин, у НОБ од 1941, умро од рана 1943.
    11. БУДИША Пере ЈОВАН, борац, рођен 1907, Преодац, Дрвар, Србин, земљорадник, у НОБ од 27. VII 1941, референт санитета, погинуо 11. XII 1944, Јања.
    12. БУДИША Николе МИЛАДИН, борац, рођен 1910, Преодац, Дрвар, Србин, у НОБ од 1941, погинуо 1944. код Кључа.
    13. БУДИША Пере МИЛАДИН, командир вода, заставник, рођен 1919, Преодац, Дрвар, Србин, сез. радник, члан КПЈ, у НОБ од 20. VIII 1941, погинуо 3. IX 1943. на Рами.
    14. БУДИША Раде ОБРАД, борац, рођен 1920, Преодац, Дрвар, пекар, Србин, у НОБ од 27. VII 1941, погинуо 2. V 1943, Бусије, Гламоч.
    15. БУДИША Илије ВЛАДО, борац, рођен 1917, Преодац, Дрвар, сез. радник, Србин, у НОБ од 10. VIII 1942, погинуо 3. IV 1943, Врбљани, Мркоњић-Град.
    16. ЂУКИЋ Миле ДМИТАР, борац, рођен 1921, Преодац, Дрвар, Србин, у НОБ од 1941, погинуо 1944. на сремском фронгу.
    17. МИЛИЧИЋ Пере МИРКО, борац, рођен 1922, Преодац, Дрвар, земљорадник, Србин, у НОБ од 9. IX 1942, погинуо 18. VII 1943. село Козице, Фојница.
    18. ПОЛИЋ Шпире ЂУРАЂ, зам. командира чете, роћен 1916, Преодац, Дрвар, сез. радник, Србин, у НОБ од 27. VII 1941, члан КПЈ, погинуо 8. II 1944. у Јању.
    19. ПОЛИЋ Луке МИЛЕ, борац, роћен 1924, Преодац, Дрвар, Србин, у НОБ од 1941, погинуо 1943. на Пауновцу, Кључ
    20. САЛИЋ Марка ЂУРАН, командир вода, рођен 1919, Преодац, Дрвар, Србин, сез. радник, у НОБ од 27. VII 1941, члан КПЈ, рањен 23. VII 1944. на Чакору, умро 27. VII 1944. у селу Ровци, Иванград.
    21. САЛИЋ Петра НИКОЛА, борац, рођен 1927, Преодац, Дрвар, Србин, ђак, у НОБ од 5. V 1942, умро од рана 15. IV 1944. у селу Кулузина, Ивањица.
    22. САЛИЋ Раде ЗДРАВКО, борац, рођен 1920, Преодац, Дрвар, Србин, у НОБ од 1942, погинуо марта 1943. на пл. Шатору.
    23. ТИЦА Милоша ГОЈКО, економ чете, рођен 1924, Преодац, Дрвар, Србин, земљорадник, у НОБ од 9. IX 1942, члан КПЈ, погинуо 4. I 1944. код Котор Вароша.
    24. ТИЦА Шпире ЈОВАН, борац, рођен 1924, Преодац, Дрвар, Србин, земљорадник, у НОБ од 10. VIII 1942, погинуо 26. IV 1943. код Гламоча.
    25. ТИЦА Гаје КРСТАН, заменик комесара чете, рођен 1921, Преодац, Дрвар, Србин, занатлија, у НОБ од 20. V 1942, члан КПЈ, погинуо 3. II 1945. у Сињском Обровцу.
    26. ТИЦА КРСТАН, борац, рођен 1924, Преодац, Дрвар, Србин, у НОБ од 1941, погинуо 1943. у источној Босни.
    27. ТИЦА Мије МИЉАН, борац, рођен 1924, Преодац, Дрвар, Србин, земљорадник, у НОБ од 27, VII 1941, погинуо 10. X 1942. на Клокотовцу, Кључ.
    28. ТИЦА Милоша МИРКО, десетар, роћен 1926, Преодац, Дрвар, Србин, земљорадник, у НОБ од 20. IV 1942, члан КПЈ, погинуо 4. VI 1943. код села Вијачана, Прњавор.
    29. ТИЦА НЕДЕЉКО, мл. водник, рођен 1911, Преодац, Дрвар, у НОБ од 27. VII 1941, погинуо 3. IX 1943. на Рами.
    30. ТИЦА Лазе ТРИВУН, борац, рођен 1916, Преодац, Дрвар, Србин, сез. радник, у НОБ од августа 1942, погинуо 2. V 1943. у Бусијама, Гламоч
    31. ТРТИЋ Луке МАРКО, ст. водник, командир чете, рођен 1915, Преодац, Дрвар, Србин, земљорадник, у НОБ од 1. VII 1941, члан КПЈ, погинуо 17. I 1945. код села Сотина, Вуковар.
    32. ТРТИЋ Луке МИЛОШ, борац, рођен 1923, Преодац, Дрвар, Србин, земљорадник, у НОБ од 10. VIII 1942, умро 12. XI 1942. у селу Бенаковцу, Подгрмеч.
    33. ТРТИЋ Ђурђа СТЕВАН, командир вода, рођен 1916, Преодац, Дрвар, Србин, службеник, у НОБ од 27. VII 1941, погинуо 27. XI 1942. на Рујну, код Дабра.
     Нека је вјечна слава и хвала свим нашим погинулим борцима, Бог нека им душу прости и лака им црна земља!
      Молимо све који знају више и о другим борцима овог и других ратова да нам јаве податке на 

Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

 

 

На основу изгледа споменика палим борцима Другог свијетског рата, и свих других сличних споменика на подручју Босанске крајине, Средње Босне, Посавине, Западне Херцеговине,  Далмације, Лике, Кордуна, Баније и Славоније, који су у сличном или горем стању од приказаног у Преоцу, да се закључити карактер и обиљежја рушитеља. Простом, елементарном логиком, ако су споменици били подигнути у славу и сјећање бораца који су живот дали у борби против нацизма и његових слуга, јасан је и карактер рушитеља...

 

©MT-сва права придржана - Joomla templates by a4joomla