Турску отоманску окупацију.

                                               након више вијекова окончала је друга окупација од стране Аустроугарске монархије (раније Хабзбуршка монархија) 1878. године. Српски народ западно од ријеке Дрине опет се нашао под туђинском влашћу. Аустроугарска је 1909. године и озваничила окупацију анексијом комплетне Босне и Херцеговине. Даљим слиједом догађаја, агресијом Аустроугарске монархије на Краљевину Србију 28. јула 1914. године почео је и први глобални сукоб у историји људске цивилизације, и трајао је до 11. новембра 1918. када је капитулирала Царевина Њемачка са својим савезницима.

Почетком рата аустроугарска власт је вршила мобилизацију и словенских народа које је држала под својом окупацијом, па тако је и вршила насилну мобилизацију српског становништва које је упућивала на разне фронтове, па и на српски фронт. Преочани, као и остали Срби, али и други словенски народи, гледали су да првом приликом пређу на страну својих сународника.

Војна организација Босне и Херцеговине је била донекле другачије уређена од остатка Аустроугарске које је проистицало из њеног посебног положаја у оквиру монархије. Босна није припадала ни аустријском ни угарском дијелу монархије већ је представљала њихов заједнички посјед (кондоминијум) под управом заједничког министра финансија. Самим тим у Босни нису постојали ландвер или хонвед већ су сви војни обвезници служили у заједничкој војсци. У Босни такођје није постојао ни ландштурм већ су обвезници према годиштима разврставани у три категорије које су служиле као резерва активним јединицама регрутованим у Босни. Босна и Херцеговина је у миру давала 4 пешадијска пука и један ловачки батаљон. Усљед неповјерења аустроугарских власти у лојалност становништва БиХ босански пукови су већим дијелом били стационирани у разним дијеловима монархије док су у БиХ биле стациониране јединице из остатка монархије. Усљед тога су 15. и, дјелимично, 16. корпус, који су покривали територију Босне и Херцеговине, попуњавани екстратериторијално батаљонима деташованим из других корпусних области, док су саме босанске јединице улазиле у састав дивизија из других корпусних области. Само 5 пјешадијских босанскохерцеговачких батаљона (од 20) је улазило у јединице из састава 15. и 16. корпуса док су остали улазили у састав јединица других корпусних области.

Дјелимична мобилизација аустроугарске војске за рат против Србије проглашена је 25. јула 1914 с тим што је први дан мобилизације одређен за 28. јул, а 31. августа је проглашена и општа мобилизација цјелокупне оружане силе усљед отпочињања опште мобилизације у Русији.
Мобилизација је обухватила годишта од 1872. до 1893 тј. обвезнике до 42 године старости.

 

Борци погинули у Првом свјетском рату:

            1. Лука (Тривун) Тртић, (1885 - 1915), одведен на српски фронт

Учесници:

            1. Стеван Ајдер, упућен на италијански фронт, у заробљеништву до 1918. године 
            2. Милош Полић, упућен на италијански фронт, у заробљеништву до 1918. године
            3. Никола Тица, упућен на италијански фронт, у заробљеништву до 1918. године
            4. Никола Јагодић, упућен на руски фронт
            5. Никола Ајдер
            6. Раде Будиша
            7. Никола Тица
            8. Аћим Тица
            9. Урош Симиџија

 

©MT-сва права придржана - Joomla templates by a4joomla