Како уобичајено скоро сваки заселак у Преоцу (а и у свим селима Уначке долине и Високе крајине) носи назив по роду или фамилији која га формира већински, па тако и овај заселак носи име по фамилији Тртић. Тртићи су првобитно населили заселак Тртића Брдо, које се налази сјеверно од њега. Вјероватно када је дошло до пренасељености на овој оригиналној локацији гдје су се населили Тртићи, Лука Тртић (  - 1877 године) син Савин, је пренио кућиште на ову локацију, која је задовољавала потребе домаћина из више разлога. Лукина дјеца, Тривун, Гајо и Илија, те њихови потомци су и касније насељавали заселак (па и моја маленкост, јер ја сам курђелунук Савин,наврунук Лукин, чукунунук Тривунов, праунук Лукин, унук Симеунов-Симин, син Милошов прим.аут.)

 

Последња слика засеока прије ратног разарања

Заселак се налази на географским координатама: -Лат.  44° 12' 48.55'' сјеверне географске ширине и -Лон. 16° 33' 55.89'' источне географске дужине и на надморској висини -Алт.  907 метара. Смјештен је на сјеверним обронцима шумског појаса Шатора, јужно од брда Орловац подно кога се налази Тртића Брдо. Изнад њега налазе се пропланци, а некада бијаху њиве - Велико и Мало кућиште.

Поглед на засеок и село са Великог Кућишта

Засеоку јединствено обиљежје дају бијели борови (Pinus sylvestris) који расту одмах изнад кућа. По ријечима мог покојног дједа Симе Тртића, ти борови су јако стари јер је њему његов дјед Тривун причао да их је он памтио исте такве још из свог дјетињства.

Бијели борови изнад засеока

Непосредно испод кућа засеока налази се три извора која су активна током цијеле године (а у кишним периодима, на цијелој сјеверној падини Шатора активирају се безбројна врелаца која су активна тих кишних дана),од којих се највеће назива Тртића врелом.

Куће су (биле) типично планинске конструкције, првобитно искључиво брвнаре, а пред други свјетски рат почело се са изградњом за то доба најмодернијих стамбених јединица, са вишеспратном конструкцијом (доњи спрат од клесаног камена, а горњи од тесаних дугачких брвана), са модерним подом, без отворених ложишта (у то доба преовладавале су брвнаре, са земљаним подом и отворним средишњим ложиштем). Све породице које су настањивале заселак имале су своје штале (кошаре), појате (објекти за смјештај сувог сијена), мљечаре (објекте за смјештај и обраду млијечних прерађевина) и друге пратеће објекте (радионице, трапове, подруме и слично).

Слика куће из 60'тих година

У току последњег рата, сви објекти су потпуно уништени, а до сада је обновљена само кућа покојног Илије Тртића, и то на начин који ни изблиза није квалитетом и нарочито естетским одликама оригиналног објекта (вјероватно данас има и мало људи који би били у стању поновити дјело градитеља, што свједоче и приложене фотографије), па остаје на млађим генерацијама да покушају бар се приближити оном што су стари били направили.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

©MT-сва права придржана - Joomla templates by a4joomla